Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On Youtube

” Hoću – neću “

Objavljeno u Ogledalo

Objavljeno December 20, 2012 2 komentara

Svakim danom  i sve više aktuelni vranjski političari, posebno oni na vlasti, ali i oni takozvani kripto opozicionari, sve više liče na decu iz nekih davno prohujalih vremena. Tu mislimo na one dečake i devojčice koji su na jednoj naročitoj travki igrali onu čuvenu igricu „hoću-neću“, kidajući sa te biljke latice i izgovarajući naizmenično „hoću-neću“ dok god ne bi poskidali sve te biljne delove do kraja. I tako bi nekada zadnja reč bila „hoću“, a ponekad „neću“, dakle, ishod te igre je bio čas „hoću“, čas „neću“ i nikada se nije znalo kako će se ta popularna igra završiti. Kad su u pitanju vranjski političari, takođe, uglavnom se nikad ne zna kako će se okončati neka njihova akcija, namera, potez, a o obećanjima građanima i onako ne vredi trošiti reči. Jer, samo se na tom polju sigurno zna da od njihovih blagoglagoljivih obećanja neće biti ama baš ništa, kao što je to oduvek bilo u zemlji Srbiji, a posebno na njenom opustošenom jugu i gradu Vranju koje je do pre dve decenije predstavljalo „Švajcarsku na jugu Srbije“.

Dakle, svoju igru sličnu onoj dečjoj „hoću-neću“, igrali su poslednjih meseci vranjski političari na tronu aktuelne vlasti, i to oko ulaska Ujedinjenih regiona Srbije u vladajuću koaliciju u gradu. Jedni su se zaklinjali da neće biti mesta u gradskoj vlasti za G 17 plus i njene koalicione prišipetlje, u pritajenoj želji da sekiraju i nerviraju „nejakog“ Uroša, dok su oni drugi stalno govorili da Dom zdravlja, i tu nema sile, mora biti razdvojen od Bolnice, takođe ciljajući na narečenog „naivka“ na čelu Zdravstvenog centra. Paralelno s tim, odbornici iz redova jedne satelitske stranke, vernog pratioca gotovo svake vlasti osim one žute, propisno su izvređali koleginicu iz ekspertske stranke, na krilima verovanja u nerazrušivu doslednost aktuelne vlasti koja eto nikako ne dopušta ulazak regionalaca u sastav vladajuće koalicije. Međutim, na drugoj strani, pokazalo se da je „nejaki“ Uroš ama baš sve, ali nikako nejak i naivan još i manje. Strpljivo je radio sve što treba i tamo gde treba, znajući da su predstavnici gradske vlasti iz obe stranke dosledni sve dok im se drukčije ne naredi i da lako menjaju i boju i narav kad zatreba i naročito kad zagusti. A s obzirom na godine starosti vrlo je izvesno da se i on kao dete igrao „hoću-neću“, pa je znao da su ovi koji su sada na vlasti takvog mentalnog sklopa koji se mnogo ne razlikuje od onog dečjeg, čak ga je u nekim elementima ozbiljno nadmašio.

Nakon svega, dogodilo se u vranjskoj vlasti sve kao u igri „hoću-neću“, s tom razlikom što su oko ekspertskog povratka u vladajuću koaliciju u Vranju najpre kategorično rekli „neću“, pa kasnije „hoću“, tu su, kako vidimo, malo preokrenuli red stvari i epilog je poznat: URS ulazi u gradsku vlast sa zahtevom da podela kolača ne mora baš strogo da vodi računa o političkoj snazi, već isključivo o činjenici da u Beogradu pare kontroliše Mlađa Dinkić koji se, ruku na srce, nije nikada grabio za ministarstva sile, kao što su vojska i policija, već kao pametan i praktičan čovek preferirao je one resore kroz koji se kontrolišu tokovi novca.

Zato posle svega sadašnja dva partnera mogu jedino da se ljute na centrale svojih stranaka i alave buduće partnere u koaliciji, dok na njih Uroš i njegovi imaju najmanje razloga za ljutnju, svesni da se na njih možda jedino srde deca zato što su promenili naziv njihove omiljene igre! Znate već, od onog „hoću-neću“, u Vranju se na lokalnoj političkoj sceni to izmenilo u „neću-hoću“, jer odavno se zna sila Boga ne moli, a kako izgleda ni centrale nekih stranaka svoje odbore u Vranju!

Pise: Slavomir Kostić

2 Comments

Trenutno ima 2 komentara u vezi ” Hoću – neću “. Možda želite da dodate Vaš komentar?

  1. Da li verujete da ce biti smaka sveta?

  2. “dok ima ovce bice i vune” …..zar ne,…vranjanci ?!

Ostavite komentar