Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On Youtube

“Rodi me majko da budem direktor”

Objavljeno u Ogledalo

Objavljeno January 23, 2013 3 komentara

U narodu se oduvek posebno gledalo na položaj direktora, u privrednim preduzećima, kao i u javnim firmama i ustanovama. Topla direktorska fotelja stalno je mamila uzdahe običnih smrtnika, pa zato nije čudno što se tako često čuje ona pozitivna kletva, „rodi me majko da budem direktor“. Jer, među ljudima je neprekidno dominiralo uverenje da je direktor svemoguć, da mlati pare, da zapošljava za novac po tačno određenoj tarifi, da su mu otvorena sva vrata, a među njima i ona u administrativnim institucijama i zdravstvenim ustanovama, jednom rečju, da se radi o naročito privilegovanoj ljudskoj vrsti za koju nema prepreka u bilo kojoj oblasti života. Poslednjih godina, međutim, pod uticajem partizacije društva, posebno u Vranju, ali i u drugim gradovima Srbije, topla direktorska fotelja postaje sve toplija, pretvarajući se u vruću, pa shodno tome i teško podnošljivu za onoga koji sedi u njoj. I gle čuda, narod ko narod, iz neke samilosti valjda, počeo da žali direktore, u smislu šta im vrede i pare i fotelja kad su za kratko vreme zaradili brojne bolesti, povišen pritisak, šećer, masnoće, depresije, migrene i druge teže i lakše boljke.

Šta je to, dakle, što našim vranjskim direktorima zagorčava svakodnevni život i rad!? Da pođemo najpre od direktora javnih preduzeća i ustanova koji su stalno izloženi pritiscima iz svojih političkih stranaka. Jedan takav zlosrećni direktor dobio direktivu od gradskih funkcionera da isplati određenu pomoć ugroženim ljudima, jer ta naplata ide preko njegove ustanove. Na osnovu priloženih papira odmah je izdao nalog da se pare dodele kome su potrebne, ali novca nigde na vidiku. Siromah direktor obratio se nadležnom gradskom funkcioneru i dobio uveravanja da je novac prebačen. Ali, novca nema pa nema, a nervoza je počela da zahvata sve aktere ove otužne priče, i direktora, i korisnike navedene pomoći. U međuvremenu, drugi funkcioner obaveštava direktora da novac još nije prebačen, a na pitanje zaprepašćenog direktora zašto je na televiziji rečeno da su sredstva legla na račun ustanove, dobija odgovor da je to tako moralo da se kaže zbog lokalne javnosti u Vranju. Jer, u suprotnom, istakao je ovaj mudri rukovodilac, Vranjanci bi rastrgli nas, gradske funkcionere, a ovako njihov bes smo preusmerili na ustanovu, a direktor neka se nekako snađe i opravda.

Drugi primer je još drastičniji, kada su gradski, odnosno, partijski moćnici naredili jednom direktoru ovdašnjeg javnog preduzeća da naročito označenu osobu primi na mesto finansijskog rukovodioca. I kud će šta će, direktor je to učinio brže bolje i prethodnog rukovodioca finansija obavestio da će biti pomoćnik toj novozapošljenoj osobi. A tada na njegovo blago rečeno ogromno iznenađenje, novozaposlena osoba je direktoru rekla da ona taj posao ne zna da radi, ali da svejedno može da šefuje bez ikakvog rada i naravno, prima platu finansijskog rukovodioca a da prethodnik na tom položaju obavlja pomenuti posao. Kada se tada nisam šlogirao, nikad neću, jadao se direktor ove firme bliskim prijateljima. Sličnih primera ima više u Vranju, a takođe drastičan slučaj zabeležen je u jednoj privrednoj firmi gde je radnik pretio direktoru da će se ubiti, ili kada je dovedeni nazovi stručnjak rekao direktoru da ne zna da radi, a ovaj mu ljutito uzvratio da o tome javno ne priča, jer može da pukne bruka za sve, a ponajviše na račun njihove političke stranke koja ih je i dovela na navedene položaje.

Pa neka neko opet kaže „rodi me majko da budem direktor“. I stvarno, da nije tužno i tragično, bilo bi smešno, pa ispada na kraju po onoj narodnoj „direktorska je muka pregolema, puče fotelja a zamene nema“! 

Piše: Slavomir Kostić

3 Comments

Trenutno ima 3 komentara u vezi “Rodi me majko da budem direktor”. Možda želite da dodate Vaš komentar?

  1. Ziva istina!!!

  2. Svasta ima na ovom svetu.

  3. Stvarno je sramota koje ljude primaju da rade,a oni koju su obrazovani i znaju da rade poso za koji su skolovani cekaju na biro i ko zna jos koliko godina ce cekati posao.

Ostavite komentar