Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On Youtube

Kameleoni našeg doba

Objavljeno u Ogledalo

Objavljeno March 15, 2013 Nema komentara

GlasanjeNedavno je Vranjanac osrednjih godina života javno izrekao svoj sud o sopstvenom, srpskom narodu, rečima „da je za poslednjih dvadesetak godina izgubio sve iluzije i obmane o svojim sunarodnicima, jer su sa njihovog lica u pomenutom periodu pale sve maske i druga naličja, pa se narod pokazao u svojoj pravoj boji, sa svim svojim negativnim osobinama i opasnim manama i nedostacima, ponajviše na planu morala, ljudske časti i čvrstine karaktera“. Da ovaj naš sugrađanin, inače zavidnog nivoa obrazovanja, nije nimalo pogrešio ubedljivo potvrđuje ponašanje glavnih aktera vranjske političke scene na kojoj smo, naročito posle 5. Oktobra 2000. Godine, videli sve i svašta, sa golubovima prevrtačima svih boja i vrsta koji su bili i do danas ostali glavne zvezde svih partijskih prelaznih rokova, polazeći uvek od svojih uskih i strogo ličnih interesa! U tom galimatijasu prelazaka iz stranke u stranku bilo je ogromnih skokova, sasvim nezavisno od bilo kakvih ideologija i ubeđenja, a u cilju večnog ostanka i opstanka u strukturama lokalne vlasti i na platnim spiskovima državnih jaslica. Iako narodna pouka uči da sa državne česme nije dobro piti vodu, ta mudrost ne prolazi na vranjskoj političkoj sceni na kojoj i dalje stoluju „večiti“ direktori, večni funkcioneri, bogomdani pomoćnici, većnici, zamenici, načelnici, nepromenljivi i statični u svojim foteljama iz kojih ne može da ih pomeri ni smena stranaka na vlasti, jer su oni uvek u partijama koje su na vladajućem tronu.

A sve je na vranjskoj političkoj sceni počelo pre skoro desetak godina, kada je ubeđeni demokrata, dakle umereni levičar, prešao u redove radikala, krajnje desnice srpske politike, jer su te 2004. Godine ovdašnji Šešeljevi sledbenici bili u sastavu vladajuće koalicije. Gotovo u isto vreme, zarad stalnog zaposlenja, radnik banjskog javnog preduzeća postaje član DSS-a, jer je u toj stranci i njegov aktuelni direktor. Kada direktora iz Koštuničine stranke smenjuje direktor Novosrbijanac, ovaj radnik postaje član stranke Velje Ilića, a kada direktor postaje naprednjak, toj stranci pristupa i pomenuti radnik, kao po onoj „kud svi Turci, tu i mali Mujo“, odnosno, u banjskom slučaju, „kud direktor, tu i ja, što je sigurno – sigurno“! I u jednom vranjskom javnom preduzeću zabeležen je sličan slučaj; direktor je nagovorio svog zamenika da napusti svoju stranku, DSS i pristupi demokratama. Pa kad su direktora isključili iz DS-a, zamenik se našao na mukama kome da se privoli carstvu, odnosno, stranci, ali da se ne zameri aktuelnom direktoru koji je iz drugačijeg partijskog miljea!? Ili, kad su na poslednjim izborima demokrate izgubili vlast u Vranju, njihov nekadašnji većnik nije se dugo premišljao, već je brže-bolje prigrlio crveni dres, postao socijalista i tako ostao većnik, doduše, ne za kulturu, već za nešto drugo, što je izgleda najmanje važno, budući da su plata i položaj ostali isti.  A malo u šali, više i zbilji, dugogodišnji socijalisti ovog večitog većnika nazivaju mladi socijalista, iako je zašao u petu deceniju života, misleći verovatno na njegov kratak partijski staž u crvenom dresu!

Ipak, martovski „prelazni rok“ na vranjskoj političkoj sceni sa svim svojim manje ili više očekivanim transferima prevazišao je i najsmelije prognoze! Deo odbornika lokalnog DSS-a pristupio je naprednjacima, pa je crvena imperija, dakle, socijalisti, odmah uzvratila udarac, pridobivši dvoje odbornika iz SNS-a u svoje redove i isto toliko dojučerašnjih sledbenika Vojislava Koštunice. A koliko juče, baš na ovoj televiziji, čelni ljudi vranjskih socijalista i naprednjaka zaklinjali su se da neće dozvoliti prelazak iz stranke u stranku unutar vladajuće koalicije i ne sačekavši ni pola meseca ista obećanja zajednički prekršili!

Konačno, posle svih aktuelnih preletanja iz stranke u stranku poslednjih dana, meseci i godina na vranjskoj političkoj sceni, pomalo otužno i mazohistički deluje i zrači svađa majke i ćerke srednjoškolke zbog politike, jer mama preferira Koštunicu, a devojčica obožava Čedu Jovanovića, pa nikako da se usaglase ko od pomenute dvijice političara bolje misli i želi Srbiji!? More, manite se ćorava posla, savetuju ih komšije, dovoljno vam je da vidite šta se radi u Vranju i onda će vam sve biti jasno! Što bi rekli pesimisti po profesiji, spasa nam nema, propasti nećemo!

Ako ništa drugo, promenićemo stranku! 

Piše:Slavomir Kostić

Nema komentara

Trenutno nema komentara u vezi Kameleoni našeg doba. Možda želite da dodate Vaš komentar ?

Ostavite komentar