Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On Youtube

Samojedi svoga mesa

Objavljeno u Ogledalo

Objavljeno May 30, 2013 Nema komentara

Javni sektorDržeći se vekovima sticanog iskustva, naš narod je sopstvenu državu znao da počasti brojnim i raznim komplimentima, uslovno rečeno, naročito u okolnostima kada je ona postupala bezobzirno i nerazumno prema svojim državljanima. Tako je ozlojeđeni narod znao da kaže “da država nije od Boga, već od đavola“, „da sa državne česme nije dobro ni da se voda pije“, „da je država zlotvor koji ugnjetava svoje ljude“, „da država nikad ne gubi, već uvek dobija, naravno na račun naroda“… Poslednjih dana, pak, čujemo da za državu Srbiju ne samo narod, već i nezavisni ekonomski stručnjaci, kažu da je „gluva“, jer ne čuje, a i ne želi da čuje, mnogobrojna vrlo dobronamerna upozorenja koje joj upućuju oni koji sa velikom zabrinutošću i zebnjom prate sve što se događa u ovoj zemlji i što preti da nas odvede u ambis u vrlo bliskoj budućnosti.

A sva ta upozorenja, koja pristižu sa svih strana, odnose se na dva nivoa vlasti, na državu i lokalnu samoupravu u kojoj živimo, Grad Vranje i volumen i republičkog i gradskog javnog sektora. Dakle, ekonomski stručnjaci poručuju da u zemlji koja broji nešto više od sedam miliona duša, u kojoj je zaposleno milion i sedamsto hiljada ljudi i živi isto toliko penzionera, u javnom sektoru radi čak 540.000 lica! U direktnoj proizvodnji u Srbiji, međutim, radi svega 270.000 proizvođaša! A u javnom sektoru Grada Vranja uposleno je skoro 400 ljudi, a prema kriterijumima Evropske Unije, za grad takve veličine, dovoljno je 100 do 130 izvršilaca i ništa više od tog broja! To direktno znači da sve što proizvede, da tako kažemo, divizija proizvođača, potroši, odnosno, pojede nekoliko armija u javnom sektoru, što opet implicira da zbog nedovoljne proizvodnje društveni sektor počinje da troši sopstvenu supstancu, da jede svoje meso i nepovratno urušava državnu ekonomiju.

Odgovor na pitanje zašto je to tako je jednostavan i veoma bolan! Glavni krivci su političari koji se ponašaju poput francuskog kralja Luja četrnaestog koji je u istoriji poznat po svojim destruktivnim stavovima u smislu „država to sam ja“ i „posle mene potop“. Zahvaljujući partijskoj strukturi društva, u Srbiji i Vranju političari se veoma dosledno i uporno drže shvatanja da nakon njihove vladavine može da nastupi opšta propast, polazeći od činjenice da su zaposleni u javnom sektoru njihovo najsigurnije biračko telo. Iz tog razloga oni, doduše ne baš u velikom procentu, dva puta godišnje povećavaju plate zaposlenima u javnom sektoru, dok u proizvodnji i sa platama manjim za 30 odsto moraju da stežu kaiš. I tako, procenat po procenat, kap po kap, pa nastane jezero i plate stalno rastu, diskriminišući zaposlene u realnom sektoru proizvodnje i usluga. I u tome se ide toliko daleko da su razlike u platama u ta dva sektora nemoralno velike, što samo dokazuje da su zaposleni u javnom sektoru zaštićeni kao beli medvedi, jer su u prvom redu štićenici svojih političkih stranaka koje su ih zahlebile.

Da zaključimo, iz ličnih i partijskih interesa pružaju se veliki otpori promenama u oblasti javnog sektora i javne potrošnje koja uveliko nadilazi brojku od 60 odsto bruto društvenog proizvoda, što je ubitačno i za državnu i za lokalnu ekonomiju. A ozbiljne analize govore da u javnom sektoru ima više od polovine viška zaposlenih, a u Vranju čak i do 70 odsto! I ako se na tom planu ozbiljno ne zaseče i ne preseče, počećemo da jedemo sami sebe, jer ćemo zbog ovolike javne potrošnje biti u situaciji da osim našeg mesa i nećemo imati šta da jedemo!

Piše: Slavomir Kostić

Nema komentara

Trenutno nema komentara u vezi Samojedi svoga mesa. Možda želite da dodate Vaš komentar ?

Ostavite komentar