Jednostrani Antići

Vest da je, kako se navodi, „direktor vranjske filijale nacionalne službe za zapošljavanje jednostrano raskinuo ugovor sa Gradom o realizaciji projekta stručne prakse“, zaprepastila je i ogorčila većinu Vranjanaca. Posebno su bili gnevni mladi i školovani kadrovi koji su, što je sasvim razumljivo, željno iščekivali realizaciju navedenog projekta, jer im je on omogućavao da dobiju prvi posao i time podgrejao njihove do sada poprilično tanke nade da će rešiti svoje životno pitanje, pitanje životne egzistencije. Radi se o mladićima i devojkama koji su završili fakultete i druge visoke škole sa prosečnom ocenom iznad osam i time stekli neophodno akademsko obrazovanje i stručnost u svojim oblastima i sa nadom čekali da kroz stručnu praksu u preduzećima i ustanovama dođu do značajnog radnog iskustva, kao važnog uslova njihove spokojnije budućnosti. Baš zato ni naknadno saznanje da direktor ovdašnje filijale službe za tržište rada nije jedini krivac za raskid ugovora sa Gradom o stručnoj praksi, već da je bilo propusta i u ispunjavanju obaveza lokalne samouprave u Vranju, nije nimalo umanjila gnev i nezadovoljstvo mladih zainteresovanih da odrade stručnu praksu kojih je, prema nekim procenama, bilo nekoliko stotina. A tu gorčinu u srcima i dušama mladih školovanih Vranjanaca nisu uspela da ublaže ni pokajnička obećanja gradskih funkcionera da će stručne prakse, ipak, biti; ona je i dalje u svesti mladih koji su, sasvim nepravedno i apsolutno nepotrebno, već na prvom ozbiljnijem koraku u realni život doživeli teško razočarenje i to je zajednički greh čelnika i vranjske službe za zapošljavanje i lokalne samouprave!

Da krenemo najpre od prvog grešnika, direktora filijale u Vranju službe koju mnogi simbolično nazivaju „kuća oplakana“! Kažu, to je zbog suza one dve nezaposlene devojke, koje su navršile po 27 godina života, a kojima je njihova „mentorka“ iz ove službe ne trepnuvši rekla da su prestarele da rade u kineskoj robnoj kući!? Pa sad, ako je neko star sa 27 godina, onda kakve šanse ima da se zaposli neko ko je preturio 30 ili, ne daj Bože 40 godina!? O onima koji nemaju posla a imaju više od 50 leta ne bi trebalo trošiti reči, jer oni nisu kandidati za posao, već za prijem kod Svetog Petra na nebesima, naravno, po kriterijumima navedene mentorke! Pa u čemu je greh direktora ove uplakane filijale? Ponajviše u tome što je taj potez raskida povukao u nevreme, baš kad je njegov partijski lider dobio šut kartu iz aktuelne Vlade Srbije, pa je njegov postupak poprimio političku pozadinu, protumačen kao oblik političkog revanšizma zbog pada stranačkog šefa! I to je ono što mu ni lokalna istorija ni razočarani mladi neće ni zaboraviti ni oprostiti!

Ali, to sa direktorom kuće oplakane nikako ne amnestira čelnika grada Vranja i ne umanjuje ni njegovu odgovornost za raskid ugovora o realizaciji projekta stručne prakse. Pa kako to da ovaj grad u svojoj kasi nema novca za stručnu praksu, ali nađe nekako sredstva da igračima sportskog kluba, čiji je račun u blokadi, isplati prinadležnosti!? Kako se nađu pare u gradskoj kasi za fiktivno zaposlene u tamo nekim savezima, šetače pantalona i naočara, a ne mogu da se nađu za opravdane potrebe školovane mlađarije? I kako uopšte može da se dogodi da nema para za neke prihvatljive programe, primera radi, za socijalne programe odbora Palmine stranke, a ima za plaćanje četiri sekretara u jednom sportskom klubu čiji je račun takođe u blokadi već poduže vreme??

Istorija i ne samo obmanuti mladi ni ove gafove aktuelne gradske vlasti takođe neće ni zaboraviti ni oprostiti!

Piše: Slavomir Kostić