Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On Youtube

DAN ŽALOSTI NA VRANJSKI I BANJSKI NAČIN

Objavljeno u Ogledalo

Objavljeno August 07, 2015 Nema komentara

Dan zalostiSrbija je prošlu sredu, petog avgusta, obeležila danom žalosti, kao dan sećanja na ubijene, nestale i prognane žrtve vojne akcije hrvatske vojske pod nazivom „Oluja“ na Republiku Srpsku Krajinu. Ravno dvadeset godina proteklo je od tog razornog poduhvata hrvatskih oružanih snaga u kome je ubijeno dve hiljade ljudi, nestalo devetsto lica, a sa vekovnih ognjišta zauvek proterano više od 220 hiljada žitelja države Hrvatske. Svi stradali, ubijeni, nestali i prognani, bili su bez uzuzetka ljudi srpske nacionalnosti. U tim tragičnim danima za srpski narod porušeno je više od 25 hiljada kuća; epilog te tragedije je poznat: svega 15 odsto proteranih tokom poslednje dve decenije vratilo se u svoje domove, a od ukupno 950 naselja u kojima su Srbi u Hrvatskoj bili većinski živalj, 170 mesta je potpuno isprežnjeno, dakle, bez ranijih stanovnika. Konačno, bez želje da se rangiraju žrtve „Oluje“, jer je svačiji ljudski život jednake vrednosti, napominjemo da  je od ukupnog broja ubijenih, hrvatska vojska lišila života 670 civila, žena, dece, staraca… Zato i ne čudi što je minule srede, na dvadesetogodišnjicu akcije „Oluja“, Srbija žalila; u tom danu narodne žalosti zastave su bile spuštene na pola koplja, odloženi su svi zabavni programi i sadržaji na nacionalnim i lokalnim medijima, održani parastosi ubijenim Srbima u svim pravoslavnim hramovima, tačno u 12 sati odjeknuo je zvuk sirena, utihnuli su motori u automobilima koji su stali, a prolaznici su u stavu mirno odali poštu postradalima pre 20 godina u Hrvatskoj.

Na žalost, u Vranju nije bilo kao u celoj Srbiji, baš kao da ovaj grad i ne pripada ovoj zemlji!? U 12 sati nisu se začule sirene, tačno u podne motorna vozila su perjala gradskim ulicama punom snagom, prolaznici su mirno šetali i išli nekim svojim samo njima znanim putevima; čast grada koliko toliko spasao je jedino vranjski vladika koji je u centralnoj gradskoj crkvi služio parastos ubijenim Srbima, a oglasila su se i crkvena zvona. Nedovoljno za dan žalosti i dan sećanja na žrtve „Oluje“ koji obeležava cela zemlja, a samo u Vranju kao da ga nije ni bilo!? Po tome se ovaj grad tog tužnog dana razlikovao od cele Srbije, svih manjih i većih gradova i varoši ove zemlje!? A to ne služi na čast i ponos ovom gradu, ponajviše čelnim ljudima gradske vlasti, a posredno i svim građanima, pa nam nakon svega oko dana žalosti predstoji osećanje stida i naravno pokajanje, ukoliko nam i to pomogne da prevaziđemo neviđenu bruku!!

Opet na žalost i sramotu našu, u Vranjskoj banji je dan žalosti povodom dve decenije „Oluje“ protekao kao dan opštenarodnog veselja!? Ne samo da nije bilo sirena i odavanja pošte postradalima u podne, već je baš tada u jednoj od banjskih mahala u širem centru ovog mesta odjeknula zaglušujuća muzika, označavajući početak nekakvog veselja!? Gotovo sve do večernjih sati treštali su narodnjaci, tresli okolna brda i parali nebo nad Vranjskom Banjom!? I dok je cela Srbija žalila postradale Srbe u Hrvatskoj pre 20 godina, u Vranjskoj banji su se veselili punom parom, a istine radi, treba reći da su se mnogi banjčani zgražavali i crveneli zbog toga i prizivali intervenciju vlasti, ali se to nije dogodilo!? Sve je podsetilo na sličan događaj pre desetak godina, kada su na dan žalosti u Srbiji zbog ubijene srpske dece u Goraždevcu kod Peći na Kosmetu, vranjski penzioneri imali bučnu terevenku u jednom od najvećih banjskih restorana! I dok su se oni veselili i družili, jer oni bez obzira na godine ne mogu bez toga, baš kao da su tinejdžeri, jauci u Goraždevcu parali su nebo nad Metohijom i slamali srca ojađenih ljudi zbog izgubljenih mladih života!E tako je bilo u Banji prošle srede; umesto dana žalosti, imali smo dan radosti, baš kao da je razloga za slavlje bilo na pretek, pa kada je sve prošlo, ostala je bruka zauvek i ništa ne može da  je izbriše, i u Vranju i u Vranjskoj Banji, jer opravdanja za ovakvo držanje u danu u kome cela zemlja žali, jednostavno nema i ne može ga nikada biti!

Na kraju, iza svega što se ovde desilo prošle srede ostaje gorak ukus u ustima svih građana ovog kraja; to je slika svih nas koja najbolje govori ne o drugima u Srbiji, već o nama i nije slučajno što nas ljudi iz drugih delova Srbije doživljavaju kao crnu ovcu ove zemlje! Uostalom, valjda su i zato tokom petoktobarskih dešavanja belu živu ovcu ofarbali u crno i na njoj ispisali „Vranjanka“! Jer, posle minule srede, bolje nismo ni zaslužili!

Piše: Slavomir Kostić

Nema komentara

Trenutno nema komentara u vezi DAN ŽALOSTI NA VRANJSKI I BANJSKI NAČIN. Možda želite da dodate Vaš komentar ?

Ostavite komentar